Изгубљено је само оно чега смо се лично одрекли

„Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?
Ако је њихово, зашто га отимају?
А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?“ – Матија Бећковић
„Србија никада није освајала, нити ће освајати туђе.
Србија ће само узети своје. Цару царево, а Србину Србиново!“ – Д. Д. Апис
„Косово је најскупља српска реч. Плаћена је крвљу целог народа. По цену те крви устоличена је на престолу српског језика. Без крви, није се могла купити, без крви, не може се ни продати.“ – Матија Бећковић

космет3Косово. Симбол целукопне српске историје. Симбол који је сваки Србин спреман да брани, речима или делима. А да ли је Косово само реч или симбол? Косово је много више од свега овоземаљског. Када се спомене Косово, нико не размишља о јужној српској покрајини, већ сви стварају слику српских светиња које се налазе на њој. А Косово то и јесте. Светиња.

Од тренутка када се пресветли цар Лазар одлучио за царство небеско, показао је пут којим ће се Срби кретати до краја свог постојања. И учинио је то управо на Косову. Тог судбоносног Видовдана, пре више од шест векова, одређен је идентитет нашег народа и његово језгро. Битка која је тада почела још увек траје, а крај јој се не назире… У склопу те битке било је много бојева, у различитим вековима и против различитих непријатеља. Срспка крв је проливана, а у ту реку су непрестано уливане нове количине, нових генерација. Циљ је увек био исти, увек су се животи полагали да би се одбранило све оно духовно и нематеријално, целукопно наше наслеђе. Ниједан од тих бојева нема победника, али се зна да ниједан непријатељ није успео да сломи српску свест и натера нас да се одрекнемо своје свете земље, земље чије је име синоним за све што је српско.
Данашњи непријатељи су другачији и страшнији од свих претходних. Ти непријатељи су заборав и предаја. Њихово оружје је смртоносније од свих мачева, тенкова, бомби… Њихова победа би означила коначан крај. Њихова победа би обезвредила сваку жртву и смисао постојања нашег народа. Колико год смо ми, Срби, неспособни да учимо и извлачимо поуке из наше прошлости, иако кроз историју понављамо грешке које нас скупо коштају и које најчешће крвљу плаћамо, Косово је то које нас увек уједињује, које показује „ко је вера, а ко невера“.
Из тих наших грешака и погрешног приступа, не схватајући праву опасност која се налазила пред нама, данас на простору наше светиње створена је самопроглашена Република која има свог председника и која независно функционише под протекторатом западних сила, које бране свој интерес. Али, док тамо живи и последња српска душа, ништа није изгубљено. Косово живи кроз сваког од нас, а ми не смемо да подлегнемо нечасним притисцима и захтевима нацистичке творевине која је зачета у болесном Хитлеровом уму.
Ми не желимо Европу, бар не овакву каква је данас, без основних моралних и људских начела. Европу која не познаје духовне вредности и која сеје смрт због новца и моћи. Не треба нам ништа њихово и не желимо да будемо њихов део. Желимо слободу и правду. Желимо да српске светиње, чије крсне славе славимо, не чувају војници те исте нечастиве Уније. Желимо само оно што је наше, а Косово никад неће бити признато.

Јевреји су три пута у историји остајали без своје земље и три пута се на њу враћали. Изгубљено је само оно чега смо се одрекли, а ми се Косова никад одрећи нећемо. Догодине на Косову!

Никола Талијан

Manastir_Visoki_Dečani_(Манастир_Високи_Дечани)_-_by_Pudelek.17.03.2004.-Албанци ће напасти Србе на Косову. Срби ће бити протерани са Косова, њихово културно богатство биће уништено, њихови домови спаљени, а тек што су заборавили бомбардовање. На хиљаде и хиљаде њих напустило је свој родни дом, напустили су своје све. А како су то тврдили Албански медији, одговорни за смрт двојице дечака који су се удавили у реци Ибар, били су Срби. Тада је све почело, тог 17. марта. Мештани ће бежати у непознато, палиће им куће, цркве, манастире, уништиће им све. „И данас боле ране“, каже мајка која је у нападу изгубила сина. Ожалошћене породице, туга, патња, бол којој нема краја. И данас Срби на Косову живе у страху, они идаље пате.

Тамара Никосавић

Од 1990. године Албанци себе сматрају самосталном државом па желе и нађе Косово и Метохију. Тако су 2004. желећи наше територије у организованом нападу на Србе на Косову и Метохији протерали српске заједнице, рушили цркве, манастире… Нашим људима била је укинута слобода кретања и све чешћа вређања на националној основи. Али ми се не предајемо, нисмо поклекли и уплашили се. Боримо се за оно што нам припада. Косово има основне атрибуте државе, али ми никада нећемо признати јер оно је део Србије и тамо су наше светиње. Косово је и даље аутономна покрајина у саставу Републике Србије, и тако ће увек бити. Под привременом је управом Организације Уједињених Нација. Око Косова води се и даље велика борба. Од 193 чланица ОУН чак је 106 за његову независност. Коначан статус Косова и Метохије још није одређен, али и поред свих напада на наш народ, ми наше не дамо и даље се боримо и покушавамао да га сачувамо јер оно припада нама и још ништа није изгубљено јер Изгубљено је само оно цега смо се одрекли.

99. године Албанци на Косову и Метохији су напали српски народ који су живели тамо. Циљ је био да протерају Србе. У тој борби имали су подршку Запада НАТО агресара при чему се наша војска повукла. Људи су бежали ко без главе, бежали из својих кућа, остављали куће, стоку и деца која ће доживотно памтити трауме 17. марта 2004. Како сам слушала приче старијих нисам имала толику представу како је све то било тешко за цео српски народ и сам народ на Косову. Албанци су стално вршили притисак на српски народ и 17. марта 2004. са Косова је протерано доста Срба. Срби се не могу одрећи Косова и верујем да ће Косово остати Српско и да ће тамо остати и живети Српски народ. Србија не да Косово!

Силвија Кељаћ

48235942-Да ли нас живот сам води кривим путем? Све се дешава са разлогом, али само ме једно занима, који је то разлог?
-Косово је и даље део Србије, не географски или политички, али у нашим срцима и даље заузима веома важно место. Године 2004. изгнано је неколико хиљада недужних Срба, због чега? Због дављења двоје деце у реци, за чије страдање Срби нису били ни криви, ни дужни? Албански екстремисти су извршили напад, не питајући се да ли те људе код куће чекају деца, родитељи? Али у њиховим срцима нема места за емоције, није их брига ни за кога. Спаљен је велики број манастира и изгубљено неколико живота. Поштујем Косово колико и своју домовину. Док сам била мала, дешавали су се разни проблеми о независности и коначно, Косово и Метохија више није зависна држава. Све земље су се сложиле да је независна, само Србија то није хтела да прихвати. Између Космета и Србије постоји чврста братска веза, као између два човека. Сваки проблем који се догоди Косову Србија покушава да реши и Србе исто муче проблеми Косова, колико и људе који живе на тим просторима. Живимо и поступамо као један народ, што наравно и јесмо.
-Верујемо у оно што желимо и требамо запамтити да је изгубљено само оно чега смо се одрекли!

Јована Батинић

Novo_BrdoЧесто се запитам да ли су моји проблеми велики наспрам других? Да ли они уопште постоје када чујем за друге? Зашто и како смо успели да нешто што је наше, више као да не припада нама?

Била сам мала. Тог 17. марта 2004. године, све вести на свим телевизијама су објављивале и причале о злочинима на Косову и Метохији. Зашто ти недужни људи? Зашто баш увек ми Срби? Како увек на нас? Како? У том таласу насиља на нашем Косову убијени су наши људи, поврењени су наши Срби. И, порушено је оно најважније. Наш понос. Наша историја. Шта је православац, пре свега Србин, без својих средњевековних цркава и манастира? Шта?! Коме сметају те “обичне грађевине“ ? Коме смета наша Србија?! Да ли су лажне оптужбе вредне нечијег живота, нечије куће, огњишта…? Нечије историје? Да ли ти  “људи“ осете бар мрвицу покајања? Оно што су тада урадили никада, никада ни један Србин им неће опростити и заборавити. Јер, тамо смо сви ми. Да, сви ми! Иако порушени нама значе све. Наши су. Православни и српски. Не одричемо се Косова тако лако. Изгубљено је само оно чега се сами одрекнемо.
Косово је српско и остаће српско док иоле у овој држави постоји промишљених људи који су за нормалну будућност, испуњену међусобним поштовањем и уважавањем. Не ратом!

„Србадија кличе цела,
не дамо те Косово.
То је наше увек било,
од старих нам остало.“

Теодора Јанчић

„Све су ми узели…”

Након вишегодишњег ропства, ратова за ослобођење, уједињење, бомбардовања и у ХХI веку наставља се терор над Србима.

Тек што су се привикли на мир, основали породице и када су помислили да могу наставити нормалан живот, тада ће 17. марта 2004. године Албанци напасти Србе на Косову. Туга, бол, несрећа поново ће владати улицама Косовске Митровице,Ђакова, Призрена, Белог Поља… Напади Албанаца проузроковани су након дављења двоје албанске деце у реци у селу Чабра, одговорни за њихову смрт, како су то тврдили албански медији и политичари, били су Срби. На мети Албанаца било је српско културноисторијско богатство, српске цркве, манастири, споменици. За само два дана (17. и 18 . марта) спаљено је 935 кућа, 35 манастира и цркава, рањено 900 људи и било протерано преко 4000 Срба. Манастир Богородице Љевишке запаљен изнутра, претрпео је велика оштећења. Храм Христа Спаса, црква Светог Николаја, црква Свете Недеље, манастир Соколица, једни су од оних који су готово непрепознатљиви након етничког чишћења и насиља над Србима на Косову марта трагичне 2004. године. Ожалошћене породице, деца која ће доживотно имати трауме, која никада неће заборавити 17. март 2004.

Генерације ће причати о томе, о људима који су остали без дома, без места за опоравак, ожалошћеним људима, али њихове патње, њихову муку, бол никада неће осетити. Косово је Србија, Србија је Косово! Браћо, боле нас ваше ране! За Косово које и даље пати!

Тијана Радисављевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s