Стефандан- Дан државности Републике Српске

Текст у инат онима који желе да забране обележавање Стефандана и онима који желе да униште државу наше прекодринске браће.

Највећи део материјала преузет је са сајтова: Владе Републике Српске и Председника Републике Српске и Гласа Српске.

Република Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995., којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Сарајево, а највећи град Бања Лука са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Република Српска настала је на основу универзалног права народа на самоопредељење, самоорганизовање и удруживање. Право је сваког народа, па и српског, да слободно одреди свој политички статус и да обезбеди национални, економски, културни, социјални и сваки други развој.

Српски народ у БиХ живео је, у свом веку, два пута у заједничкој држави са другим народима и оба пута је у њу ушао добровољно. Прва заједничка држава формирана је 1918. године када су се ујединили јужнословенски народи и створили заједничку државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Друга заједничка држава била је Федеративна Народна Република Југославија (касније СФРЈ), која је била дело свих народа на њеном простору, а понајвише Срба.

Обе те државе су пропале. Када је сва друга заједничка држава пропала, дошло је до националне хомогенизације и стварања националних држава, углавном у оквиру административних граница бивших република које су сачињавале СФРЈ.

У таквој територијалној (углавном неправедној) шеми настанка националних држава, Срби у Босни и Херцеговини, као конститутивни народ, остали су одвојени од матице Србије (а слична је ситуација била и са Хрватима у Босни и Херцеговини). Муслимани као трећи конститутивни народ сматрали су да је то моменат када треба цела Босна и Херцеговина, без обзира на Србе и Хрвате, да постане јединствена – унитарна држава.

Срби у Босни и Херцеговини нису могли да прихвате такав концепт државног уређења већ су за њих била могућа следећа решења: прво, властита самостална држава, друго, да се та држава прикључи Србији, односно Југославији, или, треће да та држава уђе у унију (конфедерацију) са државним творевинама Хрвата и муслимана у Босни и Херцеговини. Пришло се решавању основног питања, а то је конституисање Републике Српске.

Српски народ у Босни и Херцеговини организовао је и одржао плебисцит 9. и 10. новембра 1991. године када се изјаснило око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто да жели самосталну државу српску која може да буде у саставу Србије и Југославије.

Након плебисцита приступило се припремама за проглашење Републике Српске и доношење њеног устава. Прво је донесена Декларација о проглашењу Републике Српске, а затим је донесен и Устав.

ДЕКЛАРАЦИЈУ можете прочитати ОВДЕ.

Устав Републике Српске усвојен је 28. фебруара 1992. године.

Химна Републике Српске: „Моја република“- ТЕКСТ, МП3.

ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ

Територија Републике Српске налази се између 42° 33′ и 45° 16′ северне географске ширине, те 16° 11 ‘ и 19° 37’ источне географске дужине. Захвата северни и источни део геопростора Босне и Харцеговине. Република Српска има површину од 25 053 km2 или 49% територије Босне и Хeрцеговине на којој живи 1.391.503 становника.

Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 километара, од чега се 1080 километара односи на разграничење са Федерацијом Босне и Херцеговине. Ако би територија Републике Српске, са површином коју има, била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 километара. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је реткост у свијету.
У Републици Српској како је већ истакнуто, живи 1.391.593 становника (1996), те је просечна густина насељености 56 становника на км2, што је сврстава у ред ретко насељених европских земаља. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20, а Посавина и Семберија 150 становника на км2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.

Још у прошлом веку већинско становништво у бившој СР БиХ је било православно (Срби), што показује и попис из 1865. године када је забележено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре бележи и последњи аустроугарски попис 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (1921. и 1931), те и у знатном делу послератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су муслимани у њој постали релативна већина (39,6% муслимана, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).

У Републици Српској већину становништва чине Срби, а конститутивни народи су и Бошњаци и Хрвати. Од националних мањина најбројнији су Јевреји, Чеси, Украјинци, Словаци и други. Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница. Већина становништва Републике Српске је православне вероисповести, а поред Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице: католичка, исламска, јеврејска и друге.

Република Српска је територијално организована у 63 општине и Дистрикт Брчко.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s