Божић у Русији

1102134471
Фото: Рамил Ситдиков

Преузето са сајта http://rs.sputniknews.com/

Празнична атмосфера осећа се и у домовима верника, на трговима, у продавницама, на Божићним базарима и фестивалима…

Иако немају бадњак, Руси су сачували традицију и пуно обичаја. Насупрот увреженом мишљењу, јелка у Русији није новогодишњи већ Божићни симбол. Због њене вечне зелене боје она представља плодност и вечни хришћански живот. Разнобојне кугле које украшавају јелку симбол су рајских јабука, односно, искушења. Звезда која се ставља на врх јелке представља Витлејемску звезду, која је синула на небу у моменту Христовог рођења… Осим јелке, за Божић готово свака кућа у Русији има и божићни венчић (симбол светлости која ће доћи у свет са рођењем Исуса Христа), звончиће (неопходне за истеривање злог духа), свеће (уз њихову помоћ се изгоне силе таме и хладноће) и божићне честитке.

У руској традицији, Бадњи дан је дан када се ништа не једе и не пије све до вечери и не седа се за сто све док се на небу не појави прва звезда. После тога се поставља сто на коме је само „сочиво“ или „кутја“ — јело направљено од куване пшенице, јечма, ражи, хељде или сочива, помешано са соком од бадема и са медом. Занимљиво је да се за тај обед у руском језику сачувала стара словенска реч „вечера“ иако се она већ дуго не користи. После „вечере“ остаци се не склањају са стола, нити се чисти кућа до сутрашњег дана. Иначе, Бадњи дан се у руском језику назива „сочељник“, а добио је име управо по том ритуалном јелу. Бадње вече по повратку из цркве проводи се у најужем породичном кругу, а на Божић се са најлепшим жељама иде у госте.

1102135425
Фото: Рамил Ситдиков

У Русији, у дане празника, сви храмови су свечано украшени — у њима или испред њих ките се јелке, а у самој цркви се обично постављају „јасле“ са скулптурама Јосифа, Марије и Христа којима се верници поклањају. У неким храмовима се оне замењују иконом рођења Христа. То су остаци некадашњег обичаја да се деци кроз луткарско позориште покаже историја рођења Христа. Кроз прозор малене дрвене кућице могле су се видети лутке које представљају све најважније сцене те чувене ноћи — и новорођеног Христа, и његове родитеље, и анђеле и пастире… Празник се честита речима: „С рожедством!“

Народни обичаји 

Обичај је да се до Божића сви послови обаве: да се кућа генерално очисти, да се јелка исече и окити, и да се зготове различита јела, којих би на трпези требало да буде 12, као што у хришћанству има 12 апостола и 12 светих дана и светих вечери, од рођења Исуса Христа до Богојављења (тај период се у Русији назива „свајтки“)…

Седмог јануара на столу мора бити много месних јела, а обавезно је или печено прасе или гуска пуњена јабукама. Неке домаћице припремају и божићни хлеб, односно божићни „агњец“ — пеку колач од бисквитног теста, у облику јагњета, и преливају га белим шећером. „Агњец“, божићно јагње, симболише жртву коју је Исус Христ поднео… За богату божићну трпезу седају сви укућани и једу са захвалношћу Христу. Они који држе до традиције и старих обичаја, испод стола стављају сноп сена или сламе, који представљају Христове јасле, али и предмет од гвожђа, на који сви који седе за столом стављају ноге. Тако људи чувају своје здравље током целе године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост.

Празнични сто је прекривен белим столњаком, а на прозоре се стављају упаљене свеће — симбол јединства са другим људима и знак да су врата дома отворена за госте. Осим тога, према веровању, пламен свећа штити и од злих духова. У неким крајевима Русије постоји оно што се у Србији зове „положајник“ — први гост који прелази праг куће и у руци носи јелову гранчицу. Обавезно је да то буде мушкарац, а ако он још има тамнију косу домаћине очекује благородна и срећна година. Он се дочекује са сољу и хлебом и дарује се поклоном.

У мањим градовима сачувани су обичаји „коледе“ — момци и девојке иду од куће до куће певајући коледарске песме. По народном веровању, те ноћи се дешавају чуда: небо се отвара, све воде — реке, језера, извори — имају способност да лече, а жеље се испуњавају. Размењују се и поклони, а деца облаче костиме и прерушавају се…

Народна веровања 

Према старом руском народном веровању, ако Божић пада на недељу или понедељак биће родна година. Постоји веровање и да ако на тај празник буде мећава — пчеле ће се ројити, а ако буде отопљења — добро ће родити хељда. Небо обасуто звездама на Божић знак је да ће добро родити шумско и јагодичасто воће. Забрањено је да се на Божић лови, ушива, шије и да се обављају већи радови, јер се верује да то доноси несрећу.

„Свјатки“ — 12 највеселијих дана у години 

Са Божићем долази и 12 највеселијих дана у години — „свјатки“. Они трају све до Богојављања, 19. јануара. Тада се иде у госте и тачно се зна када се код кога иде — постоји дан за посету ташти, мајци, свекрви, тетки… Сви послови морају бити обављени до половине дана, а остало време се проводи у слављу.

putin-Око 70 одсто Руса слави Божић 

Према статистикама, данас око 70 одсто грађана Русије прославља Божић — православни празник који је у тој земљи од 1918. године био забрањен, због чега су и многи обичаји заборављени. У доба комунизма, кришом, иза дебелих завеса и тихо, да комшије не чују, Божић су обележавали само највећи верници и свештена лица. Међутим, слика руског друштва од тог доба знатно се променила. Божић је заузео једно од најзначајнијих места међу свим државним и верским празницима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s