Смедеревски бој 1914.

mitrovdanskibojnasmederwДва дана пре завршетка Дринске битке одиграо се Смедерeвски бој (9. новембра 1914.) који се због тога и назива Митровданска битка јер је вођен око Светог Димитрија. „Митровданска победа код Смедерева 1914. године, сасвим неоправдано, је занемаривана приликом истраживања и проучавања Првог светског рата. Била је то велика победа малобројне српске војске, која је додуше на кратко, одложила планове Аустро-Угарске за даљи продор на Балкан.“ (Гордана Ранковић, Митровданска победа код Смедерева 1914. г.- сведочења, Смедерево, 2003, 23.) Вест о победи пренела је и Политика 11. новембра 1914. године на насловној страни: „Са наших бојишта: Аустријски пораз код Смедерева. Јуче око три часа ујутру непријатељ је почео пребацивати трупе на нашу обалу код Смедерева. До подне је пребацио шест батаљона и три митраљеза. Са нашим трупама вођена је борба на Пилици до 2 и по часа по подне, када је предузет контра-напад наших трупа, који се завршио у 4 по подне потпуним непријатељским поразом. Од пребачених непријатељских батаљона мањи је број протеран преко Дунава, а већина је заробљена или погинула. Заробљено је око 1800 војника и 6 официра међу којима и један пуковник. Заробили смо и два митраљеза. Наши су губици веома мали.“ У питању је био напад 6. Ландштурмске бригаде, састављене од 8 батаљона, 2 батерије топова и вода хаубица. Пребацивање војника вршено је из Ковина. Током преподнева било је пребачено око 6.000 војника. „Наши војници су некаквом страшном непажњом и лабавошћу сваке војне дисциплине пустили Аустријанце да пређу Дунав лађом и да пођу уз смедеревске брежуљке, а да их наши војници нису могли ни приметити, а када су их приметили, било је већ доцкан. На нашем тлу је било већ две-три хиљаде непријатељских војника.“ (Г. Ранковић, 117. (преузето из необјављене грађе Милана Јовановића Стојимировића под називом Митровданска битка код Смедерева и друге успомене из 1914.)

content_veliki-rat-smederevo-sdcafe1Уследила је бежанија из Смедерева ка Смедеревској Паланци, а део избеглица биће смештен и у Азањи. И о томе је у својим сећањима записао Милан Јовановић Стојимировић: „Ускоро је друм био просто закрчен колима, на којима су се поред деце могла видети и корита, сандуци са ручкама, бурад са ракијом и ситне ствари, а у једним колима је била чак и једна угојена крмача. Артиљеријска и пушчана ватра од Смедерева казивала нам је да се не сме оклевати. Све већи број избеглица на друму, очајних и пометених, наговештавао је велику збрку, утолико већу што су људи терали и своје овце, свиње и говеда, а неки чак и ћурке. То је била једна жалосна сеоба Србаља…“ (Г. Ранковић, 117. (преузето из необјављене грађе Милана Јовановића Стојимировића под називом Митровданска битка код Смедерева и друге успомене из 1914.)

Смедеревски бој (Митровданска битка) 1914. године SI on Facebook Nov. 9, 2014Заслуге за победу над бројчано надмоћнијим непријатељем припадају Вардарцима који су притекли у помоћ трећепозивцима смедеревског краја. Вардарци су заправо припадници Вардарског батаљона који су били стационирани у селу Петка код Пожаревца под командом мајора Јована Наумовића. Вардарски батаљон је био састављен од првопозиваца из српских јужних крајева. Вардарци су пут од Петке до Смедерева (32 км) претрчали за пет сати и након пола сата одмора одмах ступили у бој. Након победе су се маршом вратили у Пожаревац пролазећи кроз сва моравска села. То би значило да су 80 км прешли за 30 часова рачунајући и сам бој. Под „веома малим губицима“ са српске стране подразумева се погибија око 60 и рањавање око 190 српских војника.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s