У позадини Церске битке

radomir_putnikПознато је да је аустроугарска војска у наступању и повлачењу, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства. Пре упада у Србију генерал Fülöрр, командант 9. корпуса, наредио је поступање према свима са највећом строгошћу, оштрином и неповерењем јер је српско становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустријанцима и да никаква хуманост и благост нису ни најмање умесни. Ко буде имао милости, тај ће најстрожије бити кажњен. «При заузимању места одмах узимати таоце — попове, учитеље, угледне поседнике. При поласку повести их са собом до последњих кућа и безусловно их побити, ако само иједан метак из места буде испаљен на трупе.» Истовремено је издато наређење о обавезној предаји оружја и заведен је полицијски час.

Arčibald-RajsОве, до тада нечувене, злочине је истражио и свету приказао др Рудолф Арчибалд Рајс, професор универзитета у Лозани, који је на позив српске владе дошао у Србију. Према његовом забелешкама, током борби на Церу, у селима Јадра, Рађевине, Поцерине и Мачве и варошима Шапцу, Лозници, Крупњу и Љубовији стрељано је или обешено, одведено у ропство или нестало 3.340 цивилних лица. Разорено је, спаљено или оштећено 3.926 кућа, упропашћене многе зграде, погажена летина, заклана или отерана стока.

Zlocini-austrougarske-vojske-u-Srbiji-6Ови несрећници су убијане на најразличитије начине: „…жртве пушкаране, убијане, заклане ножем, силоване па убијене, затрпане камењем, обешене, премлаћене кундацима или батинама, распорене ножем, живе спаљене; жртве које су имале одсечене или истргнуте ноге или руке, одсечене уши или ноге, извађене очи, кожу исечену на каише или месо одвојено, напослетку, једно женско дете од три месеца бачено свињама…“

Не поштујући ни Женевску конвенцију, ни Хашку декларацију аустроугарска војска је масовно убијала и српске заробљенике и рањенике.

Slika-3-527x330Злочине и свирепости су забележили, у својим извештајима, и поручник Драгиша Стојановић, командир друге чете, првог батаљона, 13 пешадијског пука, капетан Стеван Бурмазовић, командир 3. чете, 1. батаљона 13. пешадијског пука II позива, пуковник Ђура Ђокић, командант 20. пешадијског пука I позива, и други. О њима је Константин Ђорђевић писао у своме роману “Бежанија“, а о покољима у неким селима Поцерине и Јадра с једне и с друге стране Цера Стеван Јаковљевић у „Српској трилогији“ пише: „… Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана. Детиње руке су биле крваве и згрчене… На свим странама видели су се трагови борбе и пустоши. У немоћном бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове. Свет занемео од страха, стоји скрштених руку над својим јадима, уздише…“

zlocni-iz-prvog-svetskog-rataАмерички новинар Џон Рид је забележио да су километрима ходали по Мачви и наилазили на напуштена села која су зарасла у коров. Причао је о људима које су сабијали у цркве и живе запалили, док су војници чекали са пушкама како би пуцали у свакога ко успе да се пробије из тог огња; писао је о деци која су убијана, о череченим девојчицама, о силованим женама.

barby-henryНа крају овог кратког чланка и виђење дописника париског „Илустрасиона“ (Ilustratión) Анрија Барбија, извештавајући овај лист о зверствима аустријских војника у поцерским селима, наводи:„Принуђен сам да жигошем страховита варварства аустроугарских трупа. Да нисам својим очима гледао њихова недела и да нисам фотографисао њихове жртве, не бих веровао у злочине… За сада су њихови рањеници смештени заједно са Србима по српским болницама, негују их исто тако као и Србе…“ У извештају од 19. августа је, поводом битке, записао: „Историја Аустроугарске је испреплетана са импозантним поразима, а владавина Фрање Јозефа је била плодна у војним катастрофама. Али до данас, стари монарх је могао да говори да су га победиле само Велике силе, Француска 1850. и Прусија 1866. Данас је то Србија, са десетином територије Аустрије, са десетином њеног становништва, нанела је први и одјекујући пораз.“

ИЗВЕШТАЈ ДР РАЈСА: reportuponatroci00reis

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s