ОБРАЋАЊЕ СИНДИКАТА ОБРАЗОВАЊА ЧАЧАК ЂАЧКИМ РОДИТЕЉИМА

Текст је преузет са сајта Уније синдиката просветних радника Србије, а дело је чланова Синдиката образовања Чачак. Поштована родитељи, дужност нам је да вас, опет и опет, подсетимо на разлоге нашег вишемесечног штрајка, који се, без обзира на то шта прича министар просвете у служби фразерског једноумља, не одвија само због бесмисленог и контрапродуктивног смањења просветарских, ионако бедних, плата, па чак ни због тога што нам већ данима зарађено не исплаћују, него, пре свега и изнад свега, зарад одбране службе којом служимо својим ученицима и свом народу. Наш штрајк није само борба за хлеб насушни, него и борба за поштовање књиге из које ученици уче, а која је обезвређена, за вредност њихове дипломе, за њихово место у друштву, за њихову слободну личност, за њихову будућност. То неки, па чак и неки родитељи, можда не схватају. Нека се, данас и овде, запитају: да ли могу да васпитавају и уче младе нараштаје учитељи који не стоје усправно, који су згажени, понижени, презрени? Уместо да им будемо узори, ми својим презреним положајем, за који је крива Влада, децу одбијамо од књиге, од учења, од вредности за које је школа увек спремала ђака. Тимови стручњака иза оних који се појављују на екранима срочили су злогуку оптужбу да ће због просветних радника страдати стабилност друштва, кренути инфлација, пропасти привреда, настати смак света. Тако кривицу за своје неуспехе преносе на оне који су жртве, који само желе да преживе и да, колико је то могуће у наопако доба, сачувају свој морални лик. Нико са ТВ екрана, ни из Владе, није понудио рачуницу како са оваквим платама да платимо дажбине и купимо хлеб. Заборавили су да и ми имамо децу, да и наша деца уче и студирају, да им, док је то потребно, морамо помагати. Нисмо ми криви што је просечна бруто зарада у Србији 2012. била 496 евра, а данас 448 евра. Нисмо ми криви што је више незапослених него 2012. Нисмо ми криви што је крајем јуна 2012. дуг Србије износио 15,2 милијарде евра, а почетком 2015. износи 22,7 милијарди евра. Нисмо ми криви због тога што мере штедње, којима се корисници буџета доводе на просјачки штап, не дају резултате,па се Србија код међународних зеленаша задужује 300 хиљада евра на сат. Нисмо ми криви што је буџетски дефицит од 2011. нарастао за 44,8%. Нисмо ми криви што нису испуњена обећања да ће бити смањени трошкови државе, да ће се престати са задуживањем, да ће бити извршена реформа пензионог и здравственог система. Нисмо ми криви што није повећан животни стандард, што није порасла запосленост, искорењена корупција, него смо, уместо свега, добили министре са сумњивим докторатима, „Београд на води“ и ММФ. Нисмо ми криви што је геј парада у Београду коштала милион евра, јер ју је обезбеђивало седам хиљада полицајаца. Ми смо им криви само зато што смо живи! А ту кривицу не прихватамо! У име „светлије будућности“, већ годинама нас разни, без обзира на партијске припадности, воде путем који никуд не води, и траже да и своје ученике, оно највредније што Србија има, оставимо на том путу. А ми бранимо школу у којој се рађа слободан човек и стваралац. Али тог човека морамо да хранимо и књигом и хлебом. Европу не можемо стићи ако пасемо траву. Јер, како је говорио писац „Злочина и казне“, достојанство се може сачувати у сиромаштву, али не и у беди. Зато им не верујте кад лију крокодилске сузе над судбином ваше деце. Ви живите за своју децу, а ми живимо за вашу децу и од ваше деце – од њиховог знања, лепоте и доброте. Њих није брига за вашу децу, иначе не би сматрали образовање и здравство буџетским трошком, а не инвестицијом у будућност свог народа, у његово знање и здравље. Прете да отпусте 10% просветара и исто толико лекара, да нема ко да учи и лечи Србију. Од културе су нам оставили само риалитиje. Не миримо се са таквом стварношћу! Знамо да се и ви са њом не мирите! Поштовани родитељи, овде и сада, позивамо вас да нам се придружите у борби за поштовање рада и знања, за поштовање књиге из које ученици уче, за поштовање њихових диплома, у борби да им се отворе путеви у живот,у борби да се не селе из своје земље у свет. Сваке године у Србији умре 30 хиљада људи више него што их се роди, и преко 30 хиљада младих оде у свет. Од 2002. до 2011. умрло је 400 хиљада људи више него што их се родило – то је геноцид у миру, као да смо били у рату. Борећи се за Србију у којој ће се ценити знање, памет и морал, ми се боримо за Србију срећних породица, Србију која се рађа, а не умире, за пуне учиниоце, а не пуна гробља. Позивамо вас да будете с нама, учитељима, који нисмо мекушци, него кичмењаци, јер све што се пропусти на часу, може се научити касније, али се тешко учи како се постаје човек ако се пропусти прилика за човештво – а наш штрајк то јесте. Ово што се догађа нама, не желимо својим ђацима. Сада је час да будемо заједно, да бисмо успели у ономе што нема везе са дневном политиком, него је позив да будемо нормални и часни. ЖИВЕЛА СРПСКА ПРОСВЕТА! ЖИВЕЛА ОБРАЗОВАНА, ПАМЕТНА И ЛЕПА, ЖИВЕЛА ЂАЧКА СРБИЈА! ДО ПОБЕДЕ!

**ПОБУЊЕНИ ПРОФЕСОР ИЛИ ЕВО ЗАШТО ПРОТЕСТУЈЕМО**

***Хоће ли нам смањити плате?***

****Достојанство, како то крхко звучи****

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s