Непроцењиво археолошко БЛАГО(ТИН) у Србији

Богиња из Благотина
Богиња из Благотина

Нисам имао прилике да идем у Шпанију и Француску и посетим Ласко и Алтамиру, али сам обишао велики број налазишта у нашој Србији из доба праисторије. Дошао сам до закључка да и ми свету имамо шта да покажемо (наравно реч је о Лепенском виру и Винчи). Међутим, нисмо ми баш познати по томе да се дичимо културно-историјским вредности. Некако су неке друге српске „вредности“ препознате у свету. И док је Лепенски вир солидно уређен локалитет, дотле је Винча готово нестала са мапе. Исту судбину има још једно археолошко благо.

10912879_10204571052610296_153942624_nСредином децембра, гостујући са својим ученицима у Трстенику, имао сам прилике да посетим тамошњи Музеј и упознам се са нечим што нисам уопште знао да постоји. Једна реч- БЛАГОТИН- БЛАГО у Србији за кога је чуо мали број људи (и моја маленкост се убраја у њих). Није ме срамота да признам ово своје незнање, иако сам историчар, али о Благотину нигде нисам никада било шта прочитао. Због тога сам био неизрециво срећан разгледавши поставку у трстеничком Музеју о Богињи из Благотина и свему ономе што је на локалитету пронађено до сада јер „свакога дана у сваком погледу све више напредујем.“ 🙂

У наставку следи прича о Благотину. Захваљујем се Марији Вучковић из Музеја у Трстенику на уступљеном материјалу.

Ископавања на локалитету
Ископавања на локалитету

„Град добрих људи“, како називају Благотин јер није имао одбрамбених зидина, простирао се на 6 hа. До сада је истражено свега 300 м². Та ископавања су вршена између 1989. и 1999. године захваљујући нашем археологу Светозару Нанију Станковићу.

Археолошки локалитет Благотин налази се на брду Мали Благотин у селу Пољна, 26 км североистично од Трстеника. Најстарије, ранонеолитско насеље на Благотину, површине од преко 2 хектара, основали су припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе-протостарчево, крајем VII и почетком VI миленијума п.н.е. Иако је на Благотину истражен само део насеља, покретни археолошки налази који сведоче о начину живота и друштвеној и економској организацији насеља, својом бројношћу и разноврсношћу сврставају га у ред најбогатијих и најзначајнијих неолитских налазишта на територији Србије.

Светозар Нани Станковић
Светозар Нани Станковић

Током истраживања је утврђено да су изграђене земунице биле груписане око централног трга у чијем се средишту налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ. То је невероватан податак јер је у неолиту било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ. У поменутом светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Оне су великих димензија (око 40 cm) и представљају изузетан налаз због величине и чињенице да их је две.

10922129_10204571052250287_979620699_nСтановници Благотина су се бавили земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица. У поменутом светилишту пронађени су посебно важни и потпуно неуобичајени глинени модели пшенице димензија од 7 cm до 12 cm. Божански карактер житарица, за становнике Благотина, је овим потврђен управо због животног циклуса зрна житарице: од умирања (полагања у земљу/сетва), преко рађања (ницање из земље), живота (раст и класање) до поновне смрти (вршидбе) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем.

Тако је на полеђини једног зрна жита угравиран низ симбола који заправо представљају план благотинског насеља. То је изузетно значајан податак јер је до сада у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година. У Благотину су се, по налазима археолога, правили и први хлебови. Овај податак помера старост првог хлеба за 3000 година п.н.е у граду Уру.

Др Хескел Гринберг, са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.

10872568_10204571051970280_1727196895_nПоред овога пронађени су и дарови доношени у Храм, затим алати, сечива, играчке, амулети за заштиту од злих духова. Пронађени су и дарови у облику накита из Пенсилванијских Алпи, што показује да је Благотин био значајан религијски центар, светилиште где се у одређено доба године сакупљао народ целог Балкана односно Европе.

Ово непроцењиво зрно се чува, заједно са осталим благотинским налазима, у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду и за њих је задужена др Дубравка Николић.

10934421_10204571052090283_1501944736_nДо данас је на археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 m²), пронађено око 16.000 фрагмената керамике. Ово је изузетан број ако се узме пример археолошког налазишта Буковачка чесма на којој је на истражених 350 m ² пронађено тек око 5.000 фрагмената.

У селу Пољна, где се налази Благотин, данас готово да и нема трагова ископавања. Истина је да је локалитет Благотин данас не само заборављен, него и неоправдано запостављен. Изражавам наду да ће се то у наредном периоду битније изменити.

О овом локалитету снимљене су и три документарне мини серије за програм Радио телевизије Србије 1993 године у режији Слободана Ж. Јовановића.

БЛАГОТИН, ГРАД ДОБРИХ ЉУДИ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s