ЈУГОСЛАВИЈА- ГРЕШКА ИЛИ НОВА ШАНСА

250px-Coat_of_arms_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svgПоставља се питање да ли је 1. децембар 1918. био грешка. Није то питање које се поставило 90-их година као последица веома тешких догађаја и грађанског рата на тлу бивше СФРЈ, већ се то питање, могло би се рећи, поставило већ 2. децембра 1918. године.

Услови за стварање Краљевине СХС створени су по завршетку Првог светског рата, после пропасти Аустроугарске монархије и Османског царства.

Тачно је то да је стварање Краљевине СХС донело испуњење бар дела захтева из Гарашаниновог „Начертанија“, објављеног још давне 1844. године, по питању окупљања свих Срба у једној држави што је и учињено Уједињењем, али је Србија и српски народ то и превише платио: људским жртвама које су прешле цифру од једног милиона и губљењем националне независности. Наиме Краљевина Србија је уласком у новостворену Краљевину СХС заправо и дала легитимитет новој држави јер је Србија била једина независна држава пре Првог светског рата, додуше то је била и Црна Гора, али се она изјаснила о уласку у састав Краљевине Србије како би се створила заједничка држава.

kshsМилан Грол, председник Демократске странке, је говорио да је то време „бунтовних расположења” и „бунтовних људи” којима су све границе биле тесне. Југословенство је било модерна идеја којој су умни људи тог времена приступили са много практичног реализма и националне потребе. Осим тога Југославија је била једина држава у којој је било могуће реализовати идеју о животу већине Срба унутар истих граница, чему су тежили и други народи. Такође Југославија је створена на темељима две напредне идеје – националне, која је подразумевала уједињење јужнословенских народа, и демократске, која је тежила модерној држави парламентарне демократије. Па се са те стране може говорити о позитивним странама Уједињења.

Већина данашњих Срба патриота казују да је Југославија највећа грешка коју је српски народ направио у 20. веку, а можда и у целој историји. “Троједини народ“, исказан у Крфској декларацији и каснијем Видовданском уставу, довели су до тога, да Срби данас немају решено своје национално питање, да смо ишчезли са територија које су вековима, па и десетинама векова биле наше.

i179_2Против Уједињења са „браћом“ био је војвода Живојин Мишић који се о Хрватима веома негативно изражавао говорећи: „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала.“, док је Јован Дучић вапио за националном државом говорећи:“Ако држава није национална, онда је само једно велико предузеће, једна велика задруга, али не и – држава.“

Српски народ је направио грубу грешку јер је Уједињењем изгубио је своју, међународноправну и националну државност.

За српски народ стварање Југославије је била Пирова победа. Од тог времена српски национални покрет почео је да брани оно што је у ранијем периоду постигнуто.

Нажалост најскорији догађаји управо иду у прилог констатацији против Уједињења. Промишљањем долазимо до веома интересантних временских одредница постојања Југоаславије који се могу ставити у шири политички контекст. Југославија јесте основана под патронатом и дозволом мељународне заједнице којој је требала једна вела држава на Балкану како би евентуално заштитила Западну Европу од опасности која је долазила од комунистичког Совјетског Савеза. Исто тако потреба за постојањем Југославије престаће после 1989/1990. када је и престао да постоји Совјетски Савез па је и „реална опасност“ престала.

Нестанком државе и српски народ је изгубио јавно право да настави своју прошлост која је била прекинута Уједињењем. Оцена је многих, са којом се и ја слажем, да су Срби распадом државе нису само изгубили своју државу, него и своју историју кроз коју је она стварана. (ту оцену су изрекли професори и добри познаваоци прилика тог периода Милорад Екмечић, Владимир Ћоровић, Љубодраг Димић те Ђорђе Станковић)

Закључак о стварању Југославије би биле речи тада младог Иве Андрића (1919.) да је Уједињењем завршена „она кобна линија српске историје што се без престанка креће између клања и орања.“

170989_70241814_zastava-srbije-srpska-zastava-serbian-flag

Advertisements

2 Comments

  1. Možda mala ispravka. Ne bih rekla „srpski narod“ već „srpski političari“. Narod se ne pita ni danas, a kamo li tada. Kakvo je mišljenje narod imao najbolje je pokazao D. Popović u Knjizi o Milutinu… Inače, jako dobar članak.

    1. Апсолутно се слажем. Промакло у писању. Народ као народ никад ни за шта није питан. Хвала на сугестији.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s