Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар

publication1Овај празник је спомен на све невино страдале током Првог светског (Великог) рата од 1914. до 1918. године.

Дан примирја у Првом светском рату је новоустановљени празник, који ће први пут бити обележен ове године као државни празник., након што је Скупштина Србије крајем 2011. године усвојила измене Закона о државним и другим празницима.

Овај празник је почео да се слави као ДАН СЕЋАЊА (Remembrance Day) на све савезничке војнике који су дали свој живот у Првом светском рату, а касније и за оне који су пали у Другом светском рату. У Америци се зове Veterans Day (Дан Ветерана).

Примирје, које се помиње у имену празника, означило је завршетак Првог светског рата када је Немачка потписала капитулацију у Компијењској шуми надомак Париза.Рат ће и званично бити окончан потписивањем Версајског мира 28. јуна 1919. године.

Краљевина Србија је Први светски рат водила борећи се на страни Антанте против Централних сила. Све је почело на Видовдан 1914. године када је Гаврило Принцип убио аустро-угарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда (Сарајевски атентат) што је био повод да влада Аустро-Угарске објави рат Краљевини Србији. Током рата српска војска остварила је величанствене победе на Церу, Дрини и Колубари, али и била принуђена да се са целом нацијом нађе у егзодусу и страдању названом Албанска голгота. После рехабилитације на грчком острву Крф преостале снаге српске војске пребачене су на Солунски фронт на којем ће водити одлучне битке против непријатељских војника.

Српска војска имала је одлучујућу улогу у пробоју Солунског фронта и у незадрживом походу ослобађала делове Србије натеравши на капитулацију: Бугарску и Турску, али и Аустро-Угарску 4. новембра 1918. године.

За све време трајања рата и српско цивилно становништво је страдало како од епидемија заразних болести тако и од окупаторске власти кроз мучења, убијања и слања у логоре.

Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила. Током рата изгубила је, процењује се, између 1.200.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. То је Србију сврстало на непопуларно прво место по броју процентуално страдалих њених грађана. Број страдалих у бројкама је застрашујућ: страдало је преко 400 000 мобилисаних војника и око 850 000 цивила.

Ово и јесте посебна прилика да се сетимо свих знаних и незнаних српских војника који су своје животе положили на Олтар Отаџбине.

С Л А В А  И М ! ! !

Дамир С. Живковић, дипл. историчар

Цвет који носи назив „Наталијина рамонда“ (Ramonda nathaliae) са позадином у бојама Албанске споменице представља обележје за новоустановљени државни празник, Дан примирја (СЕЋАЊА) у Првом светском рату.
Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, а познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s