Школа пријатељства 2014. из мог угла

Део текста је преузет са сајта организације „Наша Србија“.

Лого НВО "Наша Србија"
Лого НВО „Наша Србија“

Прошло је две недеље од завршетка Школе пријатељства, а утисци никако да слегну. Школу организује НВО „Наша Србија“ из Београда. Да само подсетим да се програм Школе заснива на образовно-васпитним, креативним и спортским радионицама, чију окосницу чини културно-образовни програм „Српски код“. И овогодишња школа реализована је у хотелу „Бели бор“ Војне установе „Тара“.

"СРПСКИ КОД 2"
„СРПСКИ КОД 2“

Добио сам прилику да радим са дивном и паметном д(ј)ецом из Републике Српске (Требиње, Невесиње, Љубиње, Билећа, Берковићи, Гацко и Мостар), Црне Горе (Плужине, Беране и Андријевица), српских енклава са Косова и Метохије (Косовског Поморавља), као и из Поповца из Србије. Сви они су били узраста од 9 до 11 година. Посебни гости Школе пријатељства била су деца из Руске Федерације, као и из Придњестровске Молдавске Републике са којима сам радио на неколико радионица.

Моја маленкост је први пут учествовала у оваквом једном надвременском пројекту који из свих учесника извлачи оно најлепше и највредније што имају да дају. Као један од четворо предавача на програму „Српски код“ задатак ми је био да полазницима прикажем географски и, превасходно, историјски контекст развоја Србије и Српске државе од времена досељавања Словена (VII век) до завршетка Првог светског рата 1918. године са посебним нагласком на везе које је наш народ, током историје, имао са братским руским народом. И сам пројекат има за циљ да пружи допринос стварању јединственог културног и духовног простора за српски народ који живи у региону и ојача пријатељске везе са народом Русије.

ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА 2014.
ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА 2014.

Управо је и средишњи догађај у Школи пријатељства био Дан српско-руског пријатељства (20. јул), који је окупио бројне угледне госте и добротворе: епископа славонског Јована, изасланика патријарха Иринеја, Михаила Дегтјарова депутат Државне думе Руске Федерације, оца Сергеја Шастина – заменика председавајућег Синодалног одељења Руске православне цркве за рад са младима, Ренату Абдулину, саветницу директора руске Федералне агенције за младе, и др. Полазници Школе пријатељства, тог дана, упознали су госте са својим активностима у образовно-васпитним, креативним и спортским радионицама и приредили богат програм.

Са једне од радионица
Са једне од радионица

Реч-две о радионицама. На радионицама смо упоређивали Немањићку Србију са Кијевском Русијом, кнеза Владимира и Стефана Немању, те животе Светог Саве Српског и Светог Сергија Радоњешког. Посебна пажња је била посвећена Косовској бици и њеној сличности са Куликовском битком која представља симбол мистичног јединства Руса и Срба. Полазници Школе су упознати и са: историјским приликама Србије у XIX веку, њеном духовном, културном и војном сарадњом са Русијом, делатношћу Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Петра Петровића Његоша и др. Понављање излистаних садржаја урађено је кроз израду „фејсбук“ профила наведених личности путем „писања статуса“, „објављивања фотографија“, „ћаскања“ и др.

???????????????????????????????Највећи део времена, сходно јубилеју, посветили смо Првом светском рату и односима Србије и Русије у првим деценијама XX века. И овом приликом истакнут је значај који је, за Србију и српски народ, имала Русија, руски народ и, пре свега, руски цар Николај II Романов. Прича о тим нераскидивим везама поткрепљена је и тврдњом да су те везе након рата ојачане и продубљене кроз рад руских „белих емиграната“.

Не бих понаособ издвајао никога јер се бојим да ћу некога, ненамерно, изоставити, али оно што сам доживео у тих десет дана сведочи о једној породичној атмосфери свих оних који су били укључени у реализацију Школе („Српско-руски код“, мобилни тим, радионичари-креативци, логистика и др.).

10544390_10204771765200624_2889449166933355440_nВаљало би нагласити да су ученици, поред „Српског кода“ имали на располагању и бројне креативне (школа етнологије, екологије, сликања, вајања, музике, глуме и др.) и спортске секције (фудбал, кошарка, одбојка, ритмичка гимнастика, тенис, школа за извиђаче). Дан се завршавао вечерњим програмом током којег су се полазници, али и они старији, уз Жељка и Оливеру забављали, ђускали, показивали своје таленте, играли „Игре без граница“ и др. Свако вече је завршавано заједничким певањем „Подмосковских вечери“ и незваничном химном Школе „Ово је Србија“. Присетивши се тога и сад ме прођу неки жмарци. Доживите и ви део атмосфере гледањем видео клипа и поделите своје утиске.

До следеће Школе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s