КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (CONSTANTINUS MAGNUS)

466px-Byzantinischer_Mosaizist_um_1000_002Флавије Валерије Аурелије Константин Август (Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus), познатији као Константин I Велики (306-337), је био римски цар. Као реформатор спровео је читав низ важних реформи на пољу администрације и војске и био први римски владар који је прихватио хришћанство. Оснивањем Константинопоља на Босфору (Цариграда) Константин је ударио темеље будућем Византијском царству. Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама поштује се као светац и „равноапостолни цар“.

Константин се родио између 271. и 273. године, 27. фебруара, у римском граду Наису (Naissus) тј. данашњем Нишу, у провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Отац му је био Констанције Хлор, у то време римски официр високог ранга, а мајка Јелена, жена скромног порекла, по некима гостионичарева кћи. Пошто су Констанције и Јелена припадали различитим друштвеним класама, највероватније је да су живели у конкубинату, јединој врсти брака могућној супружницима непомирљивог друштвеног порекла.

Године 305. у Јорку, по смрти Констанција Хлора, окупљени војници су извикали за новог августа његовог сина Константина. Галерије је одобрио уздизање Константина, али само за цезара потчињеног Северу, новом августу запада. Иако четврти у хијерархији царског колегијума, Константин је задржао сигурну власт над територијама свог оца: Галијом, Британијом и Хиспанијом. Један од првих Константинових потеза био је да, супротно својим недовољним овлашћењима, повуче све мере против хришћана и врати им њихова права и имовину.

577px-Emblema_IPPOНа путу за Вечни Град 312. године како би се обрачунао са Максенцијем, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам. По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај. По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (“In hoc signo vinces”) (τουτο νικα). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христос и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Х и Р у виду Христовог монограма. Након тога, цар је одлучио да следи бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру. Константин није био ни први, ни последњи римски владар који је пре одлучујућег догађаја тражио и добио конкретну помоћ неке више силе. Новина је била у томе што је Константинова визија из 312. год. имала јаку хришћанску црту.

И сам Максенције, охрабрен пророчанством из Сибилских књига, упустио се у отворену битку са малобројнијом Константиновом војском 28. октобара 312. Стари Милвијски мост на Тибру, северно од Рима, срушен је како би се наступајућој војсци отежао приступ Граду, док су бранитељи подигли понтонски мост од чамаца. Већ приликом прве озбиљније чарке, Максенцијева војска је натерана у безглаво повлачење и понтонски мост је попустио под теретом њиховог дезорганизованог преласка реке. Међу многима који су се том приликом удавили био је и Максенције. Константин је наредног дана победоносно ушао у Рим, а Максенцијева одрубљена глава је ношена на копљу улицама града.

Константин је у Италији обнародовао Галеријев едикт о толеранцији из 311, а затим је наредио и да се цркви врати одузета имовина. У оправданост своје верске политике желео је да убедио је и свог савезника Лицинија када су се у фебруару 313. састали у Милану где се Лициније оженио савезниковом полусестром Констанцијом. Овај састанак послужио је као основа предања о Миланском едикту којим је Константин наводно хришћанима дао слободу вероисповести, а хришћанство учинио равноправним са осталим религијама Царства.

Уз помоћ државних власти, 33 епископа су се окупили 1. августа 314. године у Арлу на првом црквеном сабору под царским патронатом. Сабор је осудио Доната због праксе поновног крштења оних који су време Великог прогона поклели, али када су донатисти су одбили овакво решење Константин се тада обратио сабору „Посланицом православним епископима“ (Epistula Constantini ad Episcopos Catholicos). У говору Константин је себе назвао Христовим слугом (famulus) који, по питању донатизма, чека Христов суд, а суд окупљеног свештенства једнак је Христовом суду. Посланица показује да је цар већ тада располагао довољним знањем о новој вери да би се обратио ученим епископима.

Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године. На почетку заседања обратио се сабору апелујући на слогу. Сабор, чија нам акта нису сачувана, осудио је учење Арија из Александрије и прихватио симбол вере који је наглашавао једносушност Оца и Сина.

На темељима ранијег грчког града Византиона, настала је византијска престоница Нови Рим, убрзо назван Константинов град (Константинопољ), који је инаугурисан 11. мајa 330. године. По својој величини, грандиозности и богатству, Константинопољ је требало да представља ривала Вечном граду – Риму.

Константин је преминуо у близини Никомедије 22. маја (3. јуна) 337. године на самом почетку планираног похода на Сасанидску Персију. Иако је намеравао де се крсти у реци Јордану, на самрти је, у складу са тадашњим обичајима, примио крштење из руку Евсевија Никомедијског. Констанције је затим пренео очево тело у Константинопољ где је свечано сахрањено у унапред припремљену гробницу у цркви св. Апостола. Константинов саркофаг похрањен је између 12 празних чиме је истакнута царева улога тринаестог апостола.

Advertisements

1 Comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s