ИЗ ИСТОРИЈЕ РУКОМЕТА

ПОЈАВА И НАСТАНАК РУКОМЕТА

Игре сличне рукомету постојале су од давнина. Велики број, истраживача и историчара спорта тврди да рукомет има дугу традицију. Према неким подацима почеци рукомета датирају из старе Грчке под именом „епискирс”, а у старом Риму слична игра је играна под именом „харпастон”. Чак и Хомер у својој „Одисеји” описује играчку игру под називом „уранија” која је, по идеји и облику, врло слична рукомету. Од 1170. до 1230, Валтер вон дер Вогелвеиде певао је лирске баладе о „игри хватања лопте”, претечи данашњег рукомета. Једно је сигурно да је рукомет у форми савременог спорта настао у Данској.
Кроз историју је постојало много игара које су биле врло сличне данашњем рукомету: haandboll (Данска), hazena (Чехословачка), gandbol (Украјина), torbal (Немачка), а њима је претходио велики рукомет.
Све је почело када је дански учитељ Холгер Нилсен је у граду Ордрупу 1898. године увео у школски програм игру са 7 играча која се играла у дворани. Из Данске игра се проширила на Шведску и Немачку. Швеђани су први употребили назив рукомет (handball) 1910. године. Игра се због климатских услова играла у затвореном простору и имала по 7 играча, док је у Немачкој преовладао велики рукомет који се играо на отвореном простору и где је екипу чинило 11 играча. Прва правила великог рукомета саставили су и октобра.1917. године објавили Немци Макс Хајсер, Карл Шеленц и Ерих Кониг.

Прво Светско првенство у великом рукомету одржано је јула 1938. године у Немачкој. Укупно је одржано седам светских првенстава у великом рукомету, а репрезентација Југославије је учествовала само једном, 1955. године у Немачкој и освојила је 5. место.

Олимпијски турнир у великом рукомету одржан је само једном и то на Олимпијским играма 1936. године у Берлину.

Прво Светско првенство за мушкарце у „малом“ рукомету одржано је фебруара 1938. године у Берлину, а прво Светско првенство за жене одржано је јула у Југославији. Олимпијски турнир у рукомету одржан је

први пут 1972. године у Минхену за мушкарце и 1976. године у Монтреалу за жене.
1928. године је у Амстердаму основана Међународна аматерска рукометна федерација (IAHF), која је престала да делује 1939. године.
После II светског рата 1946. године у Копенхагену, у Данској основана је Међународна рукометна федерација – IHF (Internationale Handball Federation).

ПОЈАВА РУКОМЕТА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА

Реч рукомет на нашим просторима појављује се 1904. године у листу “Сокол” у напису “Игре за друштво и школу“, где се описује и рукометна игра. Према неким подацима 1930. године професор Владимир Јанковић је те године увео рукомет у школе, али је овај спорт привукао веома мали број следбеника. Испрва се појавио као хазена, игра слична рукомету која се играла у Чехословачкој.
На просторима бивше Југославије рукомет се појавио најпре у Вараждину и Загребу 1933. године. Прво рукометно игралиште направљено је у Загребу где се одиграла и прва утакмица.
Рукометни савез Југославије основан је 1949. године. Од 1953. године играју се првенства Југославије у малом рукомету и у мушкој и у женској конкуренцији, док се Куп такмичење одржава од 1955. године. Велики рукомет код нас је престао да се игра 1958. године.

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ НАШЕГ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ РУКОМЕТА

Наши најбољи рукометаши су до сада освојили 11 медаља:
три златне: ОИ 1972. године у Минхену, ОИ 1984. године у Лос Анђелесу и Светско Првенство 1986. године у Швајцарској
две сребрне: Светско првенство 1982. године у СР Немачкој, Европско првенство 2012. у Београду
шест бронзаних: ОИ 1988. у Сеулу, Светско првенство 1974. године у ДР Немачкој, Светско првенство 1980. године у Француској, Светско првенство 1999. године у Египту, Светско првенство 2001. године у Француској и Европско првенство 1996. године у Шпанији.

Наше најбоље рукометашице су до сада освојиле 9 медаља:
две златне: ОИ 1984. у Лос Анђелесу и Светско првенство 1973. године у Југославији
четири сребрне: ОИ 1980. године у Москви, Светско првенство 1965. у ДР Немачкој, Светско првенство 1971. у Холандији и Светско првенство 1990. године у Сеулу
три бронзане: Светско првенство 1957. у Југославији, Светско првенство 1982. године у Будимпешти и Светско првенство 2001. године у Италији.

Највећи успеси нашег клупског рукомета

Од српских клубова прваци Европе били

су рукометаши Металопластике из Шапца и то у два наврата: 1985. (прва утакмица) и 1986. године, док су рукометашице Радничког из Београда то биле три пута: 1976, 1980. и 1984. године. Притом су рукометашице Радничког из Београда биле три пута и победнице Купа купова: 1986, 1991. и 1992. године.

Челенџ куп су до сада освојили рукометаши Југовића из Каћа 2001. године, рукометашице Напретка из Крушевца су 1999. године освојиле
Куп градова.

Уз све набројано СВЕТЛАНА ЦЕЦА КИТИЋ проглашена је за НАЈБОЉУ РУКОМЕТАШИЦУ СВИХ ВРЕМЕНА.

ИЗВОРИ:

*лична архива
*Википедија
*ОРС Јагодина
*РК “Нови Београд”
*РСС

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s