ХРИСТОС СЕ РОДИ, ДРАГИ СРБИ!

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА


БОЖИЋ (грч: Χριστούγεννα), рођење Господа нашега Исуса Христа у Витлејему (Мт 1,18-25). Највећи хришћански празник после Васкрса. Због посебног значаја, у Црквеним књигама назива се и „Мала Пасха“, а Св. Јован Златоусти назива га „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. То зато што је Божић извор за све друге хришћанске празнике, јер да није било Христовог рођења, не би било ни Крштења, ни Васкрсења, итд. Прославља се 25. децембра (7. јануара).

Дан Христовог рођења је тренутак промене у природи, крај једногодишњег циклуса и час када стара година препушта време новој. Празник се односи на догму ο двојној природи Христа, канонизованој на првим васељенским саборима Цркве, када је стављена граница према јеретичким учењима ο Христовој монофизитској природи. На иконографским представама слика се пећина у којој се Богородица одмара уз дете положено у јасле. У прећини или испред ње седи Јосиф, ослобођен сумње у Маријину верност и пастири задивљени божанским рођењем. Са друге стране, мудраци са Истока јашу да се поклоне тек рођеном Богу вођени звездом. Понекад слику прати натпис из Јеванђеља по Луци (2,37): „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља“. Из средишта се, у млазу светла, појављује звезда усмерена према глави детета. Под утицајем литургијске поезије, у којој се описују љубав и бол мајке над умрлим сином, слика се Богородица како прислања образ уз образ детета, предвиђајући његову смрт на Крсту. Најсложеније по познавању детаља у српском сликарству јесу фреске у манастирима Сопоћани и Градац из XIII века.

Историјат

У првим вековима Хришћанства, Божић се празновао заједно с празником Христовог Крштења, под заједничким називом Богојављење (грч: θεοφάνια – Теофанија), или тачније јављање (грч: επιφάνεια – епифанија). Према Св. Јовану Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Остатке те праксе видимо у сличности служби на та два празника (царски часови и велико повечерје). Празновање Божића заједно са Богојављењем има јасних трагова и у беседништву – Св. Јован Златоусти је држао проповеди на Теофанију, у које је укључивао оба мотива, и рођење и крштење Господа Исуса Христа. Божић се издваја у засебан празник и слави 25. децембра, у време цара Аркадија, 379. године. На месту рођења Христовог, у Витлејему, царица Јелена подиже у IV веку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима озваничавају свеопште празновање дана Христовог Рођења.

Начин прослављања

Да би се Хришћани достојно припремили за Божић, установљен је Божићни пост , који није тако строг као Васкршњи. Он одговара зимском, годишњем одмору. Сам празник Божић, је увек мрсни дан. На икони се Христово рођење представља пећином у којој су јасле; Пресвета Богородица са Јосифом и Богомладенцем Исусом; Пастири се клањају, а сјајна звезда својом светлошћу осветљава новорођеног Христа; На висини лете Анђели, за јасле су привезане мазге, а јагње је у првом плану. Ο Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.

Народни обичаји

Уочи Божића, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово. Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: „Добро јутро и честити ти Бадњи дан“. Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и то дрво се назива бадњак. Увече се оно наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други, доњи крај оставља се за положајника. Због тога што се на тај дан пали бадњак, и дан се зове Бадњи дан.

Обично се за бадњак мисли да порекло вуче од неког паганског српског обичаја. Међутим, порекло бадњака је много старије. Јевреји су имали празник Сјеница или Шатора, који је падао у јесен, и тада су они правили сјенице од лиснатих грана и под тим сјеницама боравили седам дана, у знак сећања на путовање јеврејског народа из Египта у обећану земљу. Црква је преузела тај празник, али је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Божићна слама се, према народним обичајима, у кућу уноси заједно са бадњаком, распростире по главној просторији и не износи све време божићних празника. Она симболизује сламу на којој је рођен Исус Христос. Сматра се да се уношењем сламе у кућу уноси и Божји благослов. Занимљив је и врло стар обичај да, кад се носи слама око куће, а која ће се по кући просути, неко од старијих квоца, а за њим иду деца и пијучу, док весели домаћин баца разноврсно жито, којим тобоже храни своје пилиће. Овај обичај има следећу симболику: као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је и Христос дошао да све људе зближи и сложи у Црквену заједницу и загреје љубављу; а као што се пилићи хране житом, тако је и Он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: „Ко је гладан нека дође κ мени и ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође κ мени да пије воде живе“.

Овај дан за домаћина почиње зором, кад одлази на бунар или извор да захвати воду којом ће он лично замесити чесницу. Сви укућани су већ устали и обучени у свечану одећу са неким новим детаљем, први пута обученим јер ваља се за Божић нечим поновити, чекају домаћина да миробожају једни другима. Миробожање се обавља на следећи начин. Домаћин узме чашу с ракијом или вином, прекрсти се и каже „Мир Божији“, а укућани такође држећи чаше са пићем одговоре „Да Бог благослови“. Онда се отпије гутљај пића и ритуал се понавља, с тим што домаћин увек говори „Мир Божији“ а укућани одговарају: „Да здрави будемо“; „Да жито роди“; „Да благо (стока) се умножи“; „Да нас срећа прати“; „Да нас болест заобиђе“; „Да рата не буде“; итд.

После миробожања поставља се свечана божићна трпеза, а то је време кад у кућу долази и положајник. Прва дужност положајника (негде га зову и Радован) је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Зато он чим уђе у кућу, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице и говори: „Оволико оваца и новаца, трмака и крмака, коња и волова, крава и телади, живота и здравља, среће и берићета и сваког напретка, нека да Бог!“ или шта слично. Положајник дарује огњиште, тј. на крај огњишта с источне стране стави новац, мало поседи, попије (најчешће) врућу ракију, поздрави се и оде. На одласку и положајник се дарује, чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

На Божићној трпези је обавезна печеница и све друге мрсне ђаконије које је домаћица припремила. Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

Божићни колач – чесница

Према народним обичајима, то је бела погача умешена од пшеничног брашна без квасца. Негде је меси домаћин, а негде домаћица. Замеси се првом водом која се у зору тог дана узме из бунара или са извора. У чесницу се ставља златан или сребрни новчић, а чесница се за ручком искључиво ломи рукама (не сече се ножем). Онај ко у свом парчету пронађе новчић, имаће свакојаког берићета у наредној години. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве, као славски колач, и њене корене, као и за Божићну печеницу, треба тражити у старозаветним причама ο приношењу жртава Каина и Авеља, синова Адамових.

Божићна дванаестодневница

Време од Божића  до навечерја Богојављења-Крстовдана. У току овог периода, разрешен је пост средом и петком. Због светости великих догађаја који се празнују тих дана, Руси ово време од Божића до Богојављења зову „Сватки“ (Свети дани), а Срби „Некрштени дани“, јер се новорођени Богомладенац још није крстио (иако крштење није било одмах после Божића, већ много касније).

3Dja4bz6SNvGw&ei=i0EHT6q6KYrIswaO2qGBDw&usg=AFQjCNENw051kkkmq8fCkqHPTXxnKK4F-w&sig2=dBAnrNTrOWzy_al3hWKVBA&cad=rja

АНТИЧКИ СВЕТ У ДОБА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s