Улога и могућности примене интернета у настави историје

АУТОР: Слободан Мандић

Већ је Милан Лазић у расправи Проблемска настава у историји  (Дилема за и против) указао да у склопу техничке припреме за проблемски вид наставе и коришћења савремених техничких средстава у школама по могућности треба укључити и Интернет. Период од пет година који нас дели од тренутка објављивања поменуте расправе и данашњег дана обележен је очекиваном експанзијом и улогом Интернета у нашим свакодневним животима, а самим тим и у школама, музејима, и осталим просветно-образовним институцијама у нашој земљи. Какво год мишљење ми имали о том виду медија и комуникације неоспорна је чињеница да се без елементарних знања о Интернету и могућности које пружа, како  у образовању тако и у свакодневним животним ситуацијама, данас једноставно не може.

Појава Интернета у нашој земљи везана је за 1996. годину и Eлектротехнички факултет у Београду. Најновији статистички подаци (март 2003) говоре да свега 7% популације Србије и Црне горе има приступ Интернету. Међутим, то никако не би требало да подстиче песимизам и неангажованост у примени Интернета у настави. То би било исто као када би научник који проучава средњи век немоћ пред неким проблемом правдао недостатком извора и тај разлог истицао у први план. Напротив, једногодишње искуство које сам стекао прихватајући се посла демонстратора у рачунском центру Филозофског факултета у Београду школске 2001/02 године, као и скорашњи боравак у једној основној школи говоре да су већ увелико створени услови за озбиљније бављење феноменом  и применом Интернета, како у самом научно-наставном процесу, тако и популаризацији историје и идеалним средством за повећање интересовања ученика за историју као наставни предмет. Тим пре што нам анкете спроведене у школама често указују (нажалост) о несразмерности између занимања ученика и самој природи историје, као наставног предмета. Интернет управо видим  као идеалну прилику и могућност да се ситуација видно и из корена промени на боље. Посебно ако имамо у виду његов огромни потенцијални утицај и помоћ у организовању и спровођењу наставе историје, како за ђаке свих степена школовања, студенте, тако и за њихове наставнике и предаваче.

Овде се нећемо бавити конкретним упутствима за реализацију проблемске наставе, као ни методама рада, већ ћемо, само у општим цртама и на неколико сликовитих примера, покушати дати подстицај увођењу и планирању коришћења Интернета у настави историје. Сматрам да то није ни потребно јер методика наставе историје као научна дисциплина и њени темељи и принципи већ довољно указују на вишеструку корист и могућност Интернета као медија који  у себи истовремено спаја већ довољно испитане и корисне облике и методе рада.

Интернет је могућност да се уз помоћ рачунара и телефонске везе ступи у директан контакт са свим људима на било којем делу кугле земаљске који имају рачунар и телефонску везу. Преко тако створене мреже могу да се преносе подаци, размењују ставови, гледају филмови, слуша музика, или воде дебате у вези са појединим питањима од међусобног интереса за два или више корисника. Тако успостављање везе стварају једну огромну мрежу која покрива цео свет. Та и таква мрежа јесте Интернет.

Примену интернета у настави историје можемо остварити у следећим облицима: а) уз обраду појединих наставних јединица наставник може само да укаже и повремено подсети ученике на доступност обрађених садржаја на мрежи (на вежбама из предмета методика наставе историје прегледајући стране уџбенике историје, мислим да сам у бугарским видео да на крају лекције постоје корисне адресе и линкови на интернету). Такав облик, заправо, представља само истицање чињенице да је историја као наука једна од најзаступљенијх наука на Интернету ( а сам појам Интернета ученици најчешће везују за забаву и за нешто интересантно); б) други и далеко пожељнији вид коришћења Интернета у настави је организовани и плански рад наставника са ученицима у рачунским учионицама. Овај облик подразумева, пре свега, техничку оспособљеност школе и додатну активност наставника; в) наставник може у договору са директором школе организовати рад у рачунској учионици повремено или у вези са неким догађајем као што је екскурзија, школско такмичење, посета музеју; г) коришћење интернета неизоставно би требало користити у додатном раду са талентованим ученицима, јер ако такав облик рада са ученицима у школи постоји, наставник, ма колико био пожртвован, без употребе Интернета, која се сама по себи намеће, оставиће ученике ускраћене за важно искуство.

Већ је напоменуто да је историја као наука једна од најзаступљенијих на Интернету и да код ученика треба неговати свест о томе. Коришћење модерних техничких достигнућа код ученика ће створити свест да историја не егзистира само у архивима, библиотекама и сл, већ и да је она у уској вези са пожељном сликом модерног доба, а и са ( зашто да не!) разним облицима забаве ( нпр. једном приликом сам на Интернету видео сајт чији посетиоци покушавају да идентификују пут којим се Одисеј кретао у свом повратку на Итаку). И не само то. Треба имати у виду да се граница учења страних језика у школама данас знатно помера на доле и да ће ученици раније стећи предуслов познавања и коришћења барем једног страног језика. У погледу практиковања Интернета у настави историје та чињеница је од огромног значаја. Узмимо само да се данас у целом свету, посебно у економски напреднијим земљама, улажу велика финансијска средства у унапређивање историјске науке и превођење непрегледних збирки докумената и историјске грађе са латинског на модерне језике, посебно енглески. Енглески језик постаје модерни латински! Ученике треба упознати са огромним значајем те чињенице за будућа поколења историчара-научника, али и хобиста. Нпр. корисна адреса коју бих свакоме препоручио је www.fordham.edu/halsall где се могу наћи бројни текстови, научне расправе, као и изворни материјал преведен на енглески језик, од антике и дела античких историчара до савремене историје, као и списком свих историјских филмовима (уметничких) снимљених са тематиком из одређеног историјског раздобља. Интернет је идеалан медиј за подстицај и мотивацију ученика, за мењање негативне представе о историји као нечему сувопарном и незанимљивом. Напротив, ученику треба указати да је и кроз озбиљан и марљив рад могуће доживети лепе тренутке и сатисфакцију. Навешћемо још само један насумице изабран илустративан пример ратног дневника доступног на Интернету: ,,Edward Aridizzone упутио се 1943. године у врло ризичну мисију бележења ратних догађаја на Сицилији непосредно пред повлачење савезничких трупа са овог острва на територију централне Италије. Његови дневници из тог периода садрже описе догађаја на фронту, уметничке одразе лица изгладнелих људи и трагедија са којима су били суочени, али и призоре из обичног живота у којем се, упркос рату, могло уживати у квалитетном вину и посетама културним  догађајима.“ (www.iwm.org.uk/online/ardizzone/ardizz.htm)

Када говоримо о Интернету и његовој практичној примени у настави историје требало би да се кратко осврнемо и на доступност садржаја на српском језику на мрежи. Наставници би требало да знају макар неколико корисних адреса које ће стално у свом раду посећивати и консултовати у раду. Тим пре што ће до њих увек и без велике потраге долазити (тј. без коришћења претраживача и тиме уштедети на времену). Нпр. на адреси http://www.rastko.org.rs/ налази се Пројекат Растко – библиотека српске културе. У оквиру њега налази се и библиотека српске историје са непрегледним и корисним историјским изворима. Наставник и ученици могу на једноставан начин доћи до обиља текстова и интегралних електронских издања читавих књига

(Историја српског народа од В. Ћоровића,  Житије деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, Јаничареве успомене)

(Турска хроника) Константина Михаиловића из Островице  и сл ). Или да на адреси  електронског часописа http://www.anarheologija.org/ пронађу обиље занимљивих, научно утемељених чланака са пажљиво одабраним илустрацијама и додатном литератутом и препорученим линковима на крају сваког текста. На овај начин Интернет, такође, може да ублажи и недостатке у опремљености школских и месних библиотека.

Наставник би ученицима требао да укаже и на улогу Интернета у процесу глобализације, као савременог и текућег историјског процеса, а опет у вези са историјом, као науком. Нпр. да ученицима предочи ситуацију како се некада, само пре неколико година, за неке документе требало путовати у одређени архив, а данас су ти документи, уколико су објављени на Интернету, доступни свакоме ко поседује Интернет везу ( нпр: Интернет презентација которског архива).

Дакле, као што смо већ подвукли, Интернет обилује садржајима корисним и занимљивим за свакога ко је са историјском науком у ма каквој вези: од ученика, наставника, студената, научника, хобиста…. Могућности које се пружају наставнику историје су бројне, али оне зависе и од способности и спремности самог наставника да се ухвати у коштац са растућим технолошким развојем и пружене могућности искористи на најбољи могући начин у унапређењу квалитета наставе и превазилажења и допуне класичним наставним методама. Употреба Интернета у настави историје својеврстан је облик проблемске наставе у историји – ,,несумњиво значи подизање наставе на виши ниво од уобичајеног чиме се изучавање историје подиже са нивоа запамћивања на ниво размишљања, а значи истовремено повећање ученичке креативности, трагање за нечим новим оригиналним и ученика и наставника; значи тражење начина за сараднички однос и могућности да ученик не буде објекат него субјект са властитим иницијативама и укључивањем у процес васпитања и образовања.“

*М. Лазић, Проблемска настава у историји, Настава историје, бр. 8. 1998, 132-135.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s