РОДОСЛОВ НЕМАЊИЋА У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Визуелно стабло Немањића, према Јиричеку, изгледа овако: (Фреска у Дечанима): – Слика је настала за време цара Душана, владаоци приказани као целе фигуре, али само мушки Немањићи, са мушком и женском децом. На дну стабла стоји Немања или Св. Симеон који шири руке и свима даје родитељски благослов. Св. Сава је дуге браде и ћелав, Стефан Првовенчани у краљевском оделу, али зато његов конкурент у борби за власт најстарији Немањин син, Вукан дат као ситна фигура, заједно са својим сином Стефаном. Исто тако изгледају три сина Стефана Првовенчаног: Радослав, Владислав и архиепископ Сава II. Сви са брадама. После њих и изнад њих, три краља: Урош I, Урош II (Милутин), а обојица као старци, беле браде, и краљ Драгутин који је због описаног греха у црној монашкој ризи. Поред Драгутина два његова сина, без икакве важности за српску историју: Владислав (с брадом) и Урош (без браде). Поред Уроша II (Милутина) његове две кћерке: једна је непозната, звала се, изгледа Бранка, а другу је хтео да уда за једног западњака, Карла Валоа – Француза. Изнад свих стоји Урош III или Стефан Дечански, који је доживео ту „срећу“, да га отац ослепи, а син задави. У средини описане генологије, стоји цар Душан, у царској одори у пуној бради, а лево од њега, његов несрећни син Урош, без браде, а ми бисмо рекли и без власти. Потписан чудно и незаконито, Урош – Краљ. Затим неке дечије главе: Душанова браћа и сестре; рано умрли брат Душица, Симеон, као српски издајник, потпуно без браде, Душанова сестра Јелена, удата за хрватског првака, Младена Шубића и Тодора, жена једног племића из источне Македоније, Дејана, оца династије Дејановића. Та династија даће мајку последњем византијском цару, Константину II.

Јиричек даје овакву карактерологију: велики таленти су, по њему Немања, оснивач државе и династије. Његов средњи син, Стефан Првовенчани, за Јуричека је мудар владар, који је умео да се постави између Истока (Византије) и Запада (римског папе). Јуричек даље мисли да Урош И, који је код нас зван Великим, имао известан дар „али је био необазрив“. По истом писцу, без талента су слаби и уображени Радослав и цар Урош. Чудно је да Јуричек заборавља Милутина, који једва да је био нешто мање способан од Душана, можда, због неморалног живота или је Јиричеку, као католику и бугарофилу сметало што је Милутин подигао 100 цркава и манастира.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s