Хронологија Првог светског рата (1914-1918)

1914.

  • 28. јун – Сарајевски атентат на надвојводу Франца Фердинанда, вероватног наследника Аустро-Уграског престола, који је убијен заједно са својом женом, надвојводкињом Софијом.
  • 23. јул – Аустро-Угарска шаље ултиматум Србији. Србија, рачунајући на помоћ Русије, одбија неке тачке ултиматума и објављује мобилизацију.
  • 28. јул – Аустро-Угарска објављује рат Србији. Русија објављује мобилизацију. Велики рат почиње.
  • 31. јул – Немачка тражи да Русија прекине мобилизацију. Русија одговара да је мобилизација усмерена само против Аустро-Угарске.
  • 1. август – Немачка објављује рат Русији и започиње мобилизацију; Италија проглашава своју неутралност; Немачка и Отоманско царство потписују тајни споразум о савезништву.
  • 2. август – Немачка напада Луксембург.
  • 3. август – Немачка објављује рат Француској и напада Белгију да би дошла са бока француској војсци. Велика Британија протествује због кршења неутралности Белгије, која је гарантована споразумом.
  • 4. август – Велика Британија објављује рат Немачкој.
  • 5. август – Црна Гора објављује рат Аустро-Угарској; Отоманско царство затвара Дарданеле.
  • 5. август – 16. август – Немачка опседа и заузима тврђаву Лијеж у Белгији.
  • 6. август – Аустро-Угарска објављује рат Русији. Србија објављује рат Немачкој.
  • 7. август – Британске експедиционе снаге стижу у Француску.
  • 9. август – Црна Гора објављује рат Немачкој.
  • 11. август – Француска објављује рат Аустро-Угарској.
  • 14. август – 24. август – Битка код Фронтијеа. Немачка побеђује британске експедиционе снаге и Пету француску армију.
  • 16. август – 19. август – Србија побеђује Аустро-Угарску у бици на Церу.
  • 17. август – Руска војска улази у Источну Пруску. Битка код Сталупонена.
  • 17. август – 2. септембар – Битка код Таненберга: руска војска је тешко поражена од стране Немачке.
  • 20. август – Немачка заузима Брисел.
  • 22. август – Аустро-Угарска објављује рат Белгији.
  • 23. август – Јапан објављује рат Немачкој.
  • 23. август – 25. август – Битка код Красника. Аустро-угарска Прва армија победила руску Четврту армију.
  • 24. август – 7. септембар – Немци опседају и заузимају тврђаву Мауберж.
  • 25. август – Јапан објављује рат Аустро-Угарској.
  • 26. август – Британске и француске снаге нападају Тоголенд, немачки протекторат у западној Африци.
  • 26. август – 27. август – Битка код Ле Катеуа. Савезници се повлаче.
  • 26. август – 11. септембар – Битка код Лемберга. Руси заузимају Лавов.
  • 27. август – 7. новембар – Битка код Цингтаа. Британске и јапанске снаге заузимају немачку луку Цингтао у Кини.
  • 28. август – Британска морнарица добија Прву битку у Хелиголандском заливу, Северно море.
  • 29. август – 30. август – Битка код Сент Квентина, уредно повлачење Савезника.
  • 30. август – Нови Зеланд окупирао Немачку Самоу (касније Западна Самоа).
  • 3. септембар – 11. септембар – Аустро-Угарски пораз у бици код Рава Рушке.
  • 5. септембар – 12. септембар – Прва битка на Марни. Немачко напредовање ја Паризу је заустављено, ознaчавајући крах Шлифеновог плана.
  • 7. септембар – 14. септембар – Битка код Масуријнаских језера. Руска војска се повлачи из Источне Пруске уз тешке губитке.
  • 8. септембар – 17. септембар – Други Аустро-Угарски покушај да нападне Србију доживљава неуспех.
  • 11. септембар – 21. септембар – Аустралијске снаге заузеле Немачку Нову Гвинеју.
  • 13. септембар – Јужно-афричке трупе започеле напад на немачку Југозападну Африку.
  • 13. септембар – 28. септембар – Прва битка код Ајзна се завршава обоструким повлачењем. Почиње трка ка мору.
  • 14. септембар – Ерих фон Фалкенхајм замењује Хелмута фон Молткеа на месту начелника немачке Врховне команде.
  • 17. септембар – Започиње опсада Пржемисла.
  • 28. септембар – 10. октобар – Немци опседају и заузимају Антверпен.
  • 29. септембар – 31. октобар – Битка на реци Вистула.
  • 16. октобар – 31. октобар – Битка код Исера. Француске и белгијске снаге осигурале обале Белгије.
  • 19. октобар – 22. новембар – Прва битка код Ипреса завршава Трку до мора. Немци су спречени да не стигну да Калеа и Денкерка.
  • 1. новембар – Русија објављује рат Отоманском царству. Битка код Коронела; одред крстарица Фон Шпеа побеђује флоту британске морнарице под Кристијаном Кредоком.
  • 2. новембар – Прва битка на Атлантику. Велика Британија почиње поморску блокаду Немачке.
  • 3. новембар – Црна Гора објављује рат Отоманском царству.
  • 3. новембар – 5. новембар Фон Летоу-Ворбекове немачке колонијалне снаге побеђују британце у бици код Танге, Немачка Источна Африка.
  • 5. новембар – Француска и Велика Британија објављују рат Отоманском царству.
  • 6. новембар – Аустро-Угарска заузима Београд.
  • 9. новембар – Битка код Кокоса, североисточни Индијски океан. Аустралијска крстарица Сиднеј уништила немачку крстарицу Емден.
  • 11. новембар – 6. децембар – Битака код Лвова.
  • 3. децембар – 15. децембар – Колубарска битка. Србија враћа Београд.
  • 7. децембар – Изјава српске владе о ратним циљевима Србије.
  • 8. децембар – Битка код Фокландских острва. Фон Шпеова флота поражена од стране британске морнарице.
  • 16. децембар – Немачка флота бомбардује Скарборо и Хартпул, Енглеска.
  • 29. децембар – 2. јануар – Русија побеђује у бици код Сарикамиза, Кавказ.

1915.

  • 2. јануар – Русија започиње офанзиву у Карпатима. Она ће се наставити до 12. априла.
  • 19. јануар – Први напад цепелинима на Велику Британију.
  • 24. јануар – Битка код Догер Бека између британске и немачке флоте.
  • 28. јануар – 3. фебруар – Турци не успевају да заузму Суецки канал.
  • 4. фебруар – Немачка почиње подморнички рат против трговачких бродова.
  • 7. фебруар – 22. фебруар – Друга битка код Масуријанских језера. Руска 10. армија је поражена.
  • 19. фебруар – Британски француски морнарички напад на Дарданеле.
  • 10. март – 13. март – Битка код Нов Шапела. Након почетних успеха, британска офанзива је заустављена.
  • 22. март – Завршила се опсада Пржемисла. Руси су заузели тврђаву.
  • 22. април – 25. мај – У Другој бици код Ипреса, Немци први пут користе хемијско оружје.
  • 25. април – Британске снаге се искрцавају код рта Хел, близу Галипоља. Потписан Лондонски уговор између Антанте и Италије.
  • 28. април – Прва битка код Критија. Савезничко напредовање је одбијено.
  • 1. мај – 3. мај – Битка код Горлице-Тарнова; немачке трупе под командом генерала Макензена пробијају руске линије у Галицији.
  • 6. мај – 8. мај – Друга битка код Критија. Савезничко напредовање је још једном одбијено.
  • 7. мај – Британски путнички брод Лујзитанија потопљен од стране немачке подморнице.
  • 10. мај – Аустро-Угарска победила Русију код Јарослава. Лавов је опет у аустријским рукама.
  • 12. мај – Виндхук, главни град немачке Југозападне Африке су окупирале јужноафричке трупе.
  • 23. мај – Италија објављује рат Аустро-Угарској.
  • 4. јун – Трећа битка код Критије. Још један неуспех Антанте. Руси напуштају Пржемисл.
  • 22. јун – Горлице-Тарновска офанзива. Макензен још једном пробија руске линије у подручју Лавова.
  • 23. јун – 7. јул – Прва битка код Исонза
  • 27. јун – Аустро-Угарска поново улази у Лавов.
  • 28. јун – 5. јул – Британци побеђују у бици код Гали Равине.
  • 9. јул – Немачке снаге у Југозападној Африци су се предале.
  • 18. јул – 3. август – Друга битка код Исонза
  • 5. август – Немци заузимају Варшаву.
  • 6. август – 29. август – Битка код Сари Баира. Последњи покушај Британаца да освоје Галипољско полуострво.
  • 1. септембар – Немци суспендују неограничен подморнички рат.
  • 8. септембар – Николај II смењује великог војводу Николаја Николајевича са места врховног комаданта руске војске и сам преузима то место.
  • 25. септембар – 28. септембар – Битка код Луса. Велика британска офанзива доживљава неуспех.
  • 6. октобар – Србију нападају Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска.
  • 14. октобар – Бугарска обљављује рат Србији.
  • 15. октобар – Велика Британија објављује рат Бугарској.
  • 16. октобар – Француска објављује рат Бугарској.
  • 18. октобар – 4. новембар – Трећа битка код Исонза.
  • 19. октобар – Италија и Русија објављују рат Бугарској.
  • 27. октобар – Француска армија се искрцава код Солуна и уз помоћ британских и италијанских трупа, успоставља Солунски фронт.
  • 10. новембар – 2. децембар – Четврта битка код Исонза.
  • 22. новембар – 25. новембар – Битка код Ктесифона.
  • 27. новембар – Српска војска је поражена. Она ће се повући до Јадранског мора и евакуисаће је италијанска и француска морнарица.
  • 7. децембар – Почиње опсада Ката од стране Отоманског царства.
  • 19. децембар – Даглас Хејг замењује Џона Френча на месту комаданта британских експедиционих снага.

1916.

  • 6. јануар – Мојковачка битка
  • 8. јануар – 16. јануар – Аустро-Угарска напада Црну Гору.
  • 9. јануар – Галипољска кампања се завршава поразом Савезника и отоманском победом.
  • 11. јануар – Крф запоседају Савезници.
  • 24. јануар – Рајнхард Шир је именован комадантом немачке Хоченфлоте.
  • 25. јануар – Капитулација Црне Горе.
  • 27. јануар – Регрутација уведена у Велику Британију Законом о војној служби.
  • 13. фебруар – 16. фебруар – Битка код Ерзурума
  • 21. фебруар – почиње Верденска битка.
  • 28. фебруар – Немачки Камерун се предао.
  • 1. март – Немачка наставља неограничени подморнички рат.
  • 1. март – 15. март – Пета битка код Исонза.
  • 8. март – Битка код Дулајле; британски напори да избаве Кат не успевају.
  • 18. април – Почиње офанзива код језера Нароч.
  • 23. април – Ускршњи устанак ирских побуњеника против Велике Британије.
  • 29. април – Британске снаге опседнуте у Кату се предају Отоманском царству.
  • 10. мај – Немачка суспендује неограничени подморнички рат.
  • 15. мај – 10. јун – Аустро-Угарска експедиција у Трентину.
  • 31. мај – 1. јун – Битка код Јитланда између британске Велике флоте и немачке Хоченфлоте.
  • 4. јун – Почиње Брусиловљева офанзива.
  • 5. јун – Почиње Арапски устанак у Хеџасу. Британски брод ХМС Хемпшир потопљен код Оркнијских острва; лорд Киченер умире.
  • 10. јун – Паоло Босели наслеђује Антонија Саландра на месту премијера Италије.
  • 1. јул – Почиње битка на Соми.
  • 2. јул – Битка код Ерзикана.
  • 14. јул – Битка код избочине Базентин (део битке на Соми).
  • 23. јул – 7. август – Битка код Позијеа (део битке на Соми).
  • 3. август – 5. август – Битка код Романијеа. Отомански напад на Британце на Синају не успева.
  • 3. август – 17. август – Шеста битка код Исонза. Италијани су заузели Горицу (9. август).
  • 18. август – 5. септембар – Битка код Гиљемонта (део битке на Соми).
  • 27. август – Италија објављује рат Немачкој. Румунија улази у рат на страни Антанте. Њена армија ће бити поражена за неколико недеља.
  • 29. август – Паул фон Хиндербург замењује Ерих фон Фалкенхајма месту начелника штаба немачке војске.
  • 6. септембар – Централне силе стварају заједничку команду.
  • 9. септембар – Битка код Гиншија (део битке на Соми).
  • 10. септембар – 19. новембар – Савезничка офанзива на Солунском фронту.
  • 14. септембар – 17. септембар – Седма битка код Исонса.
  • 15. септембар – Битка код Флерс-Корселета (последња офанзива у бици на Соми); Британци први пут користе тенкове у историји.
  • 20. септембар – Брусиловљева офанзива се завршава са значајним руским успесима.
  • 25. септембар – Битка код Морвала (део битке на Соми).
  • 26. септембар – 28. септембар – Битка код избочине Дијепвал (део битке на Соми).
  • 30. септембар – Српска војска освојила Кајмакчалан.
  • 1. октобар – 5. новембар – Битка код Ле Транслоја (део битке на Соми).
  • 9. октобар – 12. октобар – Осма битка код Исонза.
  • 24. октобар – Французи заузимају Форт Дуамонт близу Вердена.
  • 1. новембар – 4. новембар – Девета битка код Исонза.
  • 13. новембар – 15. новембар – Битка код Анкре (последња фаза битке на Соми)
  • 18. новембар – Битка на Соми се завршава са огромним губицима на обе стране и без победника.
  • 21. новембар – Умире Франц Јозеф I, а наслеђује га Карл I.
  • 25. новембар – Дејвид Бити замењује Џона Џеликоа на месту комаданта Велике флоте. Џелико постаје Први лорд мора.
  • 5. децембар – 7. децембар – Премијер Велике Британије Хенри Ексвит подноси оставку и наслеђује га Дејвид Лојд Џорџ.
  • 6. децембар – Немци заузимају Букурешт.
  • 13. децембар – Робер Нивел замењује Жозефа Жофра на месту врховног комаданта француске војске.
  • 23. децембар – Битка код Магдхабе на Синајском полуострву.
  • 27. децембар – Тоголенд је подељен у британску и француску административну зону.
  • 29. децембар – Григориј Распућин је убијен.

1917.

  • 9. јануар – Битка код Рафе; Британци су истерали Турке са Синаја.
  • 16. јануар – Немачки министар спољних послова Артур Зимерман шаље телеграм свом амбасадору у Мексику, дајући му инструкције да предложи мексичкој влади савез против САД.
  • 1. фебруар – Немачка наставља неограничени подморнички рат.
  • 21. фебруар – 25. март – Топлички устанак у Србији.
  • 23. фебруар – Друга битка код Ката; Британци поново освајају град.
  • 25. фебруар – 5. април – Немци се повлаче до Хиндербургове линије.
  • 1. март – Арс фон Штраусенберг замењује Конрада фон Хецендорфа на месту начелника штаба аустро-угарске војске.
  • 8. март – 11. март – Британци освајају Багдад.
  • 15. март – Руски цар Николај II абдицира. Именована привремена влада.
  • 26. март – Прва битка код Газе; Британски напори да се заузме град не успевају.
  • 2. април – 5. јун – Солунски процес против пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и чланова Црне руке.
  • 6. април – САД објављују рат Немачкој.
  • 9. април – 12. април – Канађани постижу значајну победу у бици код избочине Вими.
  • 16. април – 9. мај – Друга битка код Ајзне (Нивелова офанзива) се завршава катастрофом и за француску војску и њеног комаданта Робера Нивела.
  • 19. април – Друга битка код Газе. Отоманске линије су издржале британски напад.
  • 29. април – 20. мај – Серија побуна у француској војсци.
  • 5. мај – 15. мај – Савезничка офанзива на Солунском фронту.
  • 9. мај – 16. мај – Битка код Араса; Британци су напали добро утврђену немачку линију без постизања стратешког пробоја.
  • 12. мај – 6. јун – Десета битка код Исонза.
  • 15. мај – Филип Петен замењује Робера Нивела на месту врховног комаданта француске војске.
  • 23. мај – Битка код Маунт Хермаде.
  • 7. јун – 8. јун – Британци поново освајају избочину Месина.
  • 10. јун – 29. јун – Битка код Маунт Ортигара.
  • 12. јун – Грчки краљ Константин I абдицира.
  • 25. јун – Први амерички војници се искрцавају у Француској.
  • 1. јул – 19. јул – Офанзива Керенског не успева; то је последња руска иницијатива у рату.
  • 6. јул – Арапски побуњеници предвођени Лоренсом од Арабије освајају јорданску луку Акаба.
  • 20. јул – Крфска декларација о будућности Краљевине Југославије.
  • 31. јул – Почиње битка код Пашендала.
  • 6. август – 20. август – Битка код Марасетија.
  • 18. август – 28. август – Једанаеста битка код Исонза.
  • 8. септембар – Пуч генерала Корнилова у Русији не успева.
  • 27. септембар – 28. септембар – Битка код Рамадија.
  • 25. октобар – 4. новембар – Битка код Капорета. Аустријанци и Немци пробијају италијанске линије. Италијанска војска је поражена и повлачи се до реке Пјаве.
  • 30. октобар – Виторио Емануеле Орландо наслеђује Паола Боселија не месту премијера Италије.
  • 31. октобар – 7. новембар – Трећа битка код Газе; Британци пробијају отоманске линије.
  • 2. новембар – Балфурова декларација; британска влада подржава план за јеврејски „национални дом“ у Палестини.
  • 5. новембар – Савезници се договарају да успоставе Врховни ратни савет у Версају.
  • 7. новембар – Почиње Октобарска револуција у Русији. Бољшевици освајају власт.
  • 8. новембар – Армандо Дијаз замењује Луиђија Кадома на месту врховног комаданта италијанске војске.
  • 9. новембар – 28. децембар – Прва битка на Пјави; Аустријанци и Немци безуспешно покушавају да пређу реку.
  • 10. новембар – Битка код Пашендала се завршава нерешено.
  • 13. новембар – Жорж Клемансо замењује Пола Пенлева на месту премијера Француске.
  • 17. новембар – Друга битка у Хелиголанском заливу.
  • 20. новембар – 3. децембар – Битка код Камбраја. Британски напад не успева и битка се завршава нерешеним исходом.
  • 7. децембар – САД објављују рат Аустро-Угарској.
  • 8. децембар – 26. децембар – Битка са Јерусалим; Британци улазе у град (11. децембар).
  • 23. децембар – Русија склапа примирје са Немалком.

1918.

  • 8. јануар – Вудро Вилсон даје предлог својих 14 тачака.
  • 18. јануар – Борбе се настављају на Источном фронту.
  • 21. фебруар – Британци заузимају Јерихон.
  • 3. март – У Брест-Литовску, Лав Троцки потписује мир са Немачком.
  • 21. март – Прва фаза Пролећне офанзиве. Немци стичу Пирову победу.
  • 23. март – 7. август – Артиљеријска бомбардовања Париза.
  • 26. март – Француски маршал Фердинанд Фош именован Врховним комадантом савезничких снага.
  • 4. април – 30. април – Друга фаза Пролећне офанзиве; резултат је лош за Немце.
  • 7. мај – Букурештански мир између Румуније и Централних сила; никада неће бити усвојен.
  • 27. јун – 6. јун – Трећа битка код Ајзна (трећа фаза Пролећне офанзиве); након почетних успеха, немачко напредовање је заустављено.
  • 9. јун – 12. јун – Последња фаза Пролећне офанзиве; упркос значајним територијалним освајањима, Немци нису постигли своје стратешке циљеве.
  • 13. јун – 23. јун – Друга битка на Пијави; аустро-угарска офанзива је одбијена.
  • 15. јул – 5. август – Друга битка на Марни и последња немачка офанзива на Западном фронту, која није успела када су Французи кренули у противнапад.
  • 8. август – 11. август – Битка код Амијена, прва фаза Стодневне офанзиве.
  • 12. септембар – Битка код Хавринкора, фаза Стодневне офанзиве.
  • 15. септембар – Почетак офанзиве на Солунском фронту; српска војска врши провој.
  • 18. септембар – 10. октобар – Битка на Хиндербурговој линији, фаза Стодневне офанзиве. Савезници се пробијају кроз немачке линије.
  • 19. септембар – 21. септембар – Битка код Мегида; Британци освајају Палестину.
  • 26. септембар – 11. новембар – Офанзива Меса-Аргон, последња фаза Стодневне офанзиве и Првог светског рата.
  • 29. септембар – Савезници пробијају бугарске линије код Доброг Поља.
  • 30. септембар – Бугарска потписује примирје са Савезницима.
  • 1. октобар – Британци улазе у Дамаск.
  • 20. октобар – Немачка суспендује подморнички рат.
  • 24. октобар – 4. новембар – Битка код Виторија-Венета. Аустро-Угарска војска је разбијена. Италијани улазе у Тренто и искрцавају се у Трсту.
  • 29. октобар – Вилхелм Гренер замењује Ериха Лудендорфа на месту Хидербурговог заменика.
  • 29. октобар – Побуне у немачкој Хошенфлоти.
  • 30. октобар – Отоманско царство потписује примирје са савезницима.
  • 3. новембар – Аустро-Угарска потписује примирје са Италијом, које ступа на снагу 4. новембра.
  • 9. новембар – Немачки цар Вихелм II абдицира. Проглашена је република.
  • 10. новембар – Аустро-Угарски цар Карл I абдицира.
  • 11. новембар – Немачка потписује примирје. Крај борби.
  • 12. новембар – Аустрија проглашава републику.
  • 14. новембар – Чехословачка проглашава своју независност. Немачке подморнице су заробљене.
  • 21. новембар – Немачка Хоченфлота се предала Великој Британији.
  • 23. новембар – 12 дана након примирја, генерал Летоу-Ворбек предаје своју непобеђену армију код Аберкома у данашњој Замбији.
  • 27. новембар – Немци се повлаче из Белгије.
  • 1. децембар – Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1919. [уреди]

  • 3. јануар – Фејсал-Вајцманов споразум између Арапа и Јевреја у Палестини и на Блиском Истоку.
  • 18. јануар – Мировна конференција почиње у Паризу.
  • 25. јануар – Прихваћен предлог да се оснује Лига народа.
  • 21. јун – Немачка Хоченфлота је потопљена у теснацу Скапа.
  • 28. јун – Версајски мир између Савезника и Немачке.
  • 8. јул – Немачка усваја Версајски мир.
  • 21. јул – Велика Британија усваја Версајски мир.
  • 10. септембар – Сен-Жерменски мир између Савезника и Аустрије.
  • 27. новембар – Нолијски мир између Савезника и Бугарске.

1920.

  • 10. јануар – Први састанак Лиге народа одржан у Њујорку. Званичан крај Првог светског рата. Успостављен Слободан град Данцинг.
  • 21. јануар – Париска конференција се завршава.
  • 10. фебруар – Референдум враћа Северни Шлезвиг Данској.
  • 19. април – 26. април – Конференција у Сан Рему око мандата Лиге народа у бившим отоманским територијама на Блиском истоку.
  • 4. јун – Тријанонски мир између Савезника и Мађарске.
  • 10. август – Мир у Севру између Савезника и Отоманског царства. Мир није признао Турки национални покрет, који је сматрао владу у Истамбулу нелегитимном.
  • 8. септембар – Габријеле Д’Анунцио проглаша у Ријеци италијанско регенство Кварнера.
  • 1. новембар – Седиште Лиге народа премештено у Женеву.
  • 12. новембар – Рапалски мир између Италије и Југославије. Задар је припојен Италији и успостављена је Слободна територија Ријеке.
  • 15. новембар – Лига народа држи своју прво генерално заседање.

1921.

  • 13. октобар – Карски мир између бољшевичке Русије и Турске.

1922.

  • 6. фебруар – Вашингтонски поморски споразум, који ограничава тежину бродова, потписале Француска, Италија, Jапан, Велика Британија и Сједињене Државе.
  • 10. април – 19. мај – Ђеновска конференција. Представници 34 земље дискутују о економији пре Великог рата.
  • 16. април – Рапалски мир између Немачке и бољшевичке Русије нормализује дипломатске односе.
  • 11. септембар – Карски мир усвојен у Јерменији.

1923.

  • 24. јул – Мир у Лозани између Савезника и Турске, наследнице Отоманског царства. Он замењује мир у Севру.

1924.

  • 27. јануар – Римски споразум између Италије и Југославије. Ријека је припојена Италији, а оближњи град Сушак је предат Југославији.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s